5 sastojaka hrane koji se ne smeju jestu: Oštećuju mozak i jetru

Ne umanjuju se stvari koje nas izluđuju danas u svetu, ali postoje neke stvari koje bi mogle da se urade u kraćem vremenskom periodu. Šećerni šok, sagorevači jetre i sastojci koji oštećuju mozak su došli od “beskonačnog genija” čoveka, bezkompromisno upropašćujući našu sposobnost da jasno mislimo.

Svesno izbegavajte ovih 5 sastojaka, i gledajte da funkcije vašeg mozga poboljšate:

Gluten

Gluten je uobičajen proteinski molekul, nalazi se u pšenici, ječmu, raži, spelti. Ovaj lepljivi protein se vezuje za zid tankog creva gde može uzrokovati probavne i imune poremećaje sistema. Celijakija je najčešće stanje povezano sa preosetljivošću na gluten. Međutim, takođe postoji stanje zvano ne-celijakija, gluten osetljivost (NCGS) i to je glavni faktor u zapaljenskim poremećajima mozga i nervnog sistema.

Mnoge studije su pokazale vezu između glutena osetljivosti i poremećaja u svakom delu nervnog sistema, uključujući mozak, kičmenu moždinu i perifernih nerava. Gluten je poznat po tome da ume da bude aktivan okidač kod psihijatrijskih poremećaja, kognitivnog oštećenja, demencija i praktično svakog drugog neurološkog poremećaja.




Veštački zaslađivači

Bilo da je aspartam (aminozaslađivač), sukraloza (Splenda) ili saharin (jednako, blagi zaslađivači), veštački zaslađivači su tako postali interesantni zbog “nula kalorija marketinga” i truju nam mozak decenijama. Aspartam je kombinacija hemikalija, naime asparaginska kiselina (amino kiselina sa ekscitatornim efektima na moždane ćelije), metanola i fenilalanina, kada se ukrste sa nezdravim proizvodima dobijamo moćno hemijsko jedinjenje koje izaziva tumor na mozgu.

Upotreba aspartama uzrokuje različite simptome uključujući napade anksioznosti, nerazgovetan govor, depresiju i migrene. Ona i ostali veštačkih zaslađivači se mogu naći u sodi, jogurtu, žvakaćoj gumi, kuvarskim sosevima, dozer-zaslađivačima, obojenoj vodi, žitaricama, šećeru i slobodnim proizvodima.

Natrijum glutamat (MSG)

MSG je oblik koncentrovane soli dodat hrani za poboljšanje ukusa. To su trikovi za čulo ukusa i služe da mozak misli da je hrana ukusna, ali kao ekcitotokin, ona aktivira mozak da proizvodi višak količine dobrog osećaja, dopamina. Nažalost, dobri osećaji ne traju, ali su neželjeni efekti dugoročni. Ekcitotoksinsi su povezani sa oštećenjima mozga i kod drugih neuroloških oboljenja, uključujući Parkinsonove, Alchajmerove, demencije, MS, lupusa itd.

Obratite pažnju da MSG nije u sastavu bilo kog prizvoda, uključujući i kod “zdravih” grickalica, salate, soseva, bujon kocki, konzervirane supe i povrća.

Rafinisani šećer

Rafinisani šećer je postao jedan od najčešćih sastojaka u našoj hrani, ali i jedan od najopasnijih. Njegova stalna potrošnja je povezana sa mnogim različitim zdravstvenim problemima i svi imaju negativan efekat na mozak.

Upotreba rafinisanog šećera potiskuje derivirani neurotrofni faktor u mozgu, ili BDNF, veoma važan hormon za rast mozga. Ovaj faktor izaziva nove veze između neurona u mozgu koje su od vitalnog značaja za funkcionisanje memorije. Studije su pokazale nizak nivo BDNF kod pacijenata sa depresijom i šizofrenijom, a potrošnja šećera može dalje pogoršati te uslove tako što doprinosi da ti nivoi ostanu niski.




Rafinisani šećer takođe izaziva upale, koje mogu da poremete digestivni i imuni sistem. Ako su upale hronične, može dovesti do većeg rizika od depresije i šizofrenije. Dr Ilardi, vanredni profesor psihologije na Univerzitetu u Kanzasu, podstiče da se kod depresivnih pacijenata iz ishrane ukloni rafinisani šećer, a oni koji su bili spremni da poštuju tu ideju uočili su značajna poboljšanja u mentalnom stanju i raspoloženju.

Fluorid

Odluka da dodate fluorid u vodu za piće je možda imala jedan od najopasnijih i rasprostranjenih efekata na naše celokupno zdravlje, pre svega na mozak.

Fluor Akciona Mreža (FAN) prijavila je studiju koja govori da je fluorid povezan sa nižim procentom inteligencije, čak i u okvirima koji se dodaju američkim zalihama vode. Jedna studija pod pokroviteljstvom UNICEF-a je utvrdila da je IQ smanjena na samo 0,88 mg / l fluorida, na nivo koji se dodaje SAD sistemima pitke vode i smatra da je na nivou optimalnog opsega.

FAN je takođe naveo da su 34 studije koje su urđene do sada utvrdile povezanost fluorida sa nižim IQ kod ljudi, dok će ga druge studije povezati sa lošim učenjem i oštećenjem memorije, oštećenjem mozga fetusa i izmenjene neurobihevioralne funkcije.

Ovih 5 sastojaka mogu da budu relativno lako izbegnuti, sa pravom motivacijom i znanjem. Međutim, neki od njih mogu biti jako nezgodni.

Webtribune.rs